О књизи: година / Зовем се Хелга. Некада сам се звала Луци. Али сада сам Хелга. Зашто? Тако се десило. То се догодило 27. октобра 1959. године. Али тек данас, 27. октобра 2019, почињем да схватам шта се тада заиста догодило. Било је хладно кишно вече. Био сам у седмом разреду. Седела сам сама у соби и радила домаћи. Мама се неће вратити ускоро. Поново је почела да пије. У огромном заједничком стану нема ни душе. Тихо као на гробљу. Не, ту је и усамљени пензионер Никанор Спиридонович. Али он се скоро никад не види и не чује. Чак смо га звали и Невидљиви човек. Учинило ми се да сам чуо тихи метеж у кухињи. слушао сам. бр. Изгледа ништа. Одједном се зачуо изразит звук – као да је пала столица. Не, не могу више ово да поднесем!! Појурио сам у кухињу. Окренуо сам прекидач, али се лампица није упалила. У реду је, видим прилично добро у мраку. Столица је заправо пала. А испод плафона, уместо сијалице, у омчи се трзао Никанор Спиридонович.